Svako je bar jednom iskusio taj nalet koji prođe kroz telo – kada kašljete, vazduh eksplozivno izlazi iz tela. Iako kašalj zna biti jako naporan, ne bi trebalo da čekate da sam od sebe prođe, već sagledajte šta je on zapravo: odličan zaštitni refleks Vašeg tela.
Kašalj predstavlja jedan zaštitni mehanizam ljudskog tela. On nastaje kada hemijski ili mehanički nadražaji utiču na disajne puteve. To, na primer, mogu biti udahnute čestice prašine ili strana tela koja su dospela u disajne puteve ili bronhije. Da bi se disajni putevi očistili od stranih supstanci, vazduh se eksplozivno izbacuje iz organizma tako da se te čestice uklone iz tela i slobodno disanje ponovno postaje moguće.
Još jedan razlog za kašalj često je virusna infekcija, tj. prehlada ili akutni bronhitis. Uzročnici bolesti često se najpre nastane u gornjim disajnim putevima, a zatim se šire na donje disajne puteve.
Virusi koji su prodrli u telo napadaju ćelije bronhijalne sluznice i tako mogu remetiti funkciju takozvanih cilija ili treplji. Ove fine dlačice imaju zadatak da osiguravaju prirodno uklanjanje sluzi – i svega što je u njoj uhvaćeno – iz disajnih puteva. Možemo reći da se na taj način pluća čiste „iznutra prema spolja“. Kada dođe do infekcije, proizvodi se još više sluzi za uklanjanje uzročnika bolesti iz pluća. Ali ako cilije više ne mogu obavljati svoju funkciju čišćenja, naše telo pokušava kašljanjem ukloniti svu nakupljenu sluz. Ako je prisutna velika količina sluzi, tada je reč o takozvanom produktivnom kašlju.
Jedna je dobra vest: Sve dok je imunološki sistem očuvan, telo se obično može samostalno izboriti protiv uzročnika bolesti. Međutim, tokom tipične sezone prehlade, imunološki sistem može biti oslabljen faktorima kao što su promaja, vlažna odeća ili, pak, hladna stopala ili suve sluznice – tada su virusima sva vrata širom otvorena. U kontaktu sa, prehlađenim osobama na poslu, u vrtiću ili školi, virusi u bronhije mogu prodreti kapljičnom infekcijom putem disajnih puteva. Da biste izbegli takav razvoj situacije, preporučljivo je slediti No, ako ste se već zarazili, pomoći Vam može bolje razumevanje različitih pojmova vezanih uz kašalj. Tako ćete prilikom poseta lekaru ili u apoteci tačno moći opisati svoje simptome kašlja i brže pronaći najbolji lek za ublažavanje Vaših tegoba.
U svakodnevici obično razlikujemo suvi, odnosno neproduktivni kašalj od produktivnog, odnosno sluzavog kašlja.
Ponekad je dovoljno udahnuti samo zrno prašine ili suv vazduh u prostoru: Kada je sluznica grla suva i nadražena, i najmanji povod može izazvati kašalj ili pravi napad kašlja. Ono što je karakteristično za ovaj kašalj je da funkcija čišćenja nije dovoljna za disajne puteve. Bez izlučivanja sekreta, kašalj nema pravu fiziološku korist u prenosu sekreta, već je prvenstveno reakcija na nadražaj. Stručnim rečnikom to se naziva neproduktivnim kašljem, takođe poznatim i kao suvi kašalj ili nadražajni kašalj. Ovaj neproduktivni kašalj je suv, glasan i može biti posebno ometajući predveče i noću, kradući Vama i drugima dragoceni san. Načelno svakako važi: tokom prirodnog procesa ozdravljenja, nakon faze produktivnog kašlja može se pojaviti suvi kašalj.
Produktivni kašalj je vlažan, sluzav i kod njega dolazi do povećane i čujne proizvodnje sluzavog izbacivanja sekreta. Ova sluz može predstavljati hranjivo tlo za uzročnike bolesti kao što su bakterije. Umesto da potiskujete nagon na kašalj, važno je podsticati iskašljavanje sluzi – na taj se način bronhije pune sluzi mogu osloboditi nakupljenog sekreta. Međutim, kašljanjem odvojeni sekret se često proguta čim dospe u grkljan, pa se ne primeti odmah. Stoga laiku nije tako lako razlikovati suvi od produktivnog kašlja. Ali koristan može biti pažljiviji pregled sekreta – ako postoji – jer može dati indikaciju uzroka bolesti i lekar ga može proceniti.
Prospan® šumeće tablete su uvek pri ruci.
Osim što razlikujemo suvi i produktivni kašalj, kašalj se takođe klasifikuje u odnosu na njegovo trajanje. Iz toga proizlazi podela na akutni, subakutni i hronični kašalj.
Ova vrsta kašlja traje oko dve nedelje i obično je izazvana infekcijom disajnih puteva kao što je prehlada. Ali i alergija ili udisanje stranog tela takođe može dovesti do akutnog napada kašlja.
Subakutni kašalj obično traje oko dve do osam nedelja. Uzrok je obično infekcija disajnih puteva koja nije do kraja izlečena, iako su se, osim suvog kašlja, ostali simptomi već povukli.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), kašalj se smatra hroničnim ako su kašalj i sekret prisutni većinu dana tokom najmanje tri meseca u dve uzastopne godine. Razlozi za to mogu biti različiti, a astma, hronični bronhitis ili hronična plućna bolest kao što je HOPB (hronična opstruktivna plućna bolest) samo su neki od njih. Oni mogu dovesti do trajnog suženja bronhija i uzrokovati dugotrajne simptome. Osim toga, kod pogođenih osoba osetljivost refleksa kašlja može biti povećana. Često su dovoljni i slabi, prikriveni uticaji, kao što su dugotrajan govor, promene temperature, mirisi i sl., koji mogu izazvati kašalj. I ovde se biljni lekovi protiv kašlja, kao što je Prospan®, mogu koristiti za ublažavanje simptoma hroničnih upalnih bolesti bronhija, praćenih produktivnim kašljem.
Kao i curenje iz nosa, kašalj je takođe deo uobičajene prehlade, ali njegov vrhunac obično se očekuje tek kada se drugi simptomi već dobrim delom povuku. S obzirom na to, kašalj je često dugotrajniji od ostalih simptoma. Tako na primer akutni kašalj povezan sa prehladom može potrajati dve nedelje ili duže, a zatim preći u subakutni kašalj.
2-3 dana suvi kašalj bez sekreta
Do 14 dana kašalj s sekretom
Do 8 nedelja suvi kašalj
U prvoj se fazi najčešće razvija suvi nadražajni kašalj koji traje dva do tri dana.
U drugoj fazi može nastupiti akutni bronhitis. Kao odbrambena reakcija protiv virusa dolazi do upale ćelija sluznice u bronhijama. Telo želi da se reši nastanjenih virusa i stoga proizvodi veću količinu sluzi u bronhijama kojoj je zadatak da uhvati viruse prehlade i izbaci ih iz organizma. Međutim, cilije u bronhijama zbog navedene povećane proizvodnje sluzi više ne mogu tako dobro obavljati svoj stvarni zadatak – funkciju samočišćenja. Zbog toga Vaše telo pokreće kašalj kao dodatni mehanizam. Sve veće začepljenje može izazvati grčenje bronhijalnih mišića što se kasnije može manifestovati u bolnim napadima kašlja. Budući da akutni bronhitis često nastupa kao posledica prehlade, uz kašalj se mogu pojaviti i blaga temperatra, curenje iz nosa i grlobolja.
U trećoj fazi telo se oporavlja od bolesti. S obzirom da zbog upale pate i disajni putevi, ponekad i u ovoj fazi suvi nadražajni kašalj može trajati i duže od dve nedelje.
Za lečenje kašlja uzrokovanog prehladom preporučuje se korišćenje biljnih lekova protiv kašlja.
Ali na kraju je jedno najvažnije: Važno je da Vi ili Vaši najmiliji što pre ozdravite. Zato priuštite sebi odmor. Time ćete čuvati svoje telo od bespotrebnog napora i ojačati svoj imuni sistem.
Zahvaljujući jedinstvenoj formulaciji i 70 godina iskustva, Prospan® ima snažan efekat i dokazano brzo deluje na kašalj i bronhitis. Milioni pacijenata širom sveta veruju u snagu ovog leka proizvedenog u Nemačkoj.
Gotovo nijedna bolest disajnih puteva ne može proći bez kašlja. Shodno tome, uzroci kašlja mogu biti raznovrsni. Da biste utvrdili šta je tačno uzrokovalo kašalj, treba bliže sagledati ove moguće bolesti:
.
Kod prehlade dolazi do infekcije gornjih disajnih puteva. Ona se manifestuje kroz simptome kao što su grlobolja, kijavica i promuklost. Često se javlja i kašalj koji je uslovljen prehladom. Prehlade su posebno česte u jesen i zimi, a dve do četiri infekcije godišnje nisu neuobičajena pojava za odrasle. Sa druge strane, deca mogu imati kašalj i kijavicu čak osam do dvanaest puta tokom jedne godine. Sam tok prehlade prilično je individualno karakterisan, a glavno pravilo je da bi simptomi bez komplikacija trebalo da počnu da se povlače nakon tri do sedam dana i nestaju nakon otprilike dve nedelje.
Kada govorimo o „pravom“ gripu, onda je reč o virusu kog u telu uzrokuje virus gripa. Postoje tri tipa virusa gripa (A, B, C), a najopasniji je virus gripa tipa A. Virus je rasprostranjen širom sveta i neprestano se menja, što predstavlja izazov u proizvodnji odgovarajuće vakcine.
Prenos se obično odvija putem kapljične infekcije. Često se može primetiti kako se poistovećuju pojmovi prehlade i gripa. Ali kod ovog poređenja treba biti oprezan jer grip i prehlada nisu isto! Kod „pravog“ gripa simptomi se obično pojavljuju iznenada i naglo. Grip obično počinje osećajem hladnoće i osoba se oseća jako bolesno. Do toga može doći i do pojave povišene telesne temperature do 40 stepeni. Ostali mogući simptomi su grlobolja, suvi kašalj, kijavica, suzne oči, mučnina i glavobolja.
Kada nema komplikacija, grip se obično savlada za jednu do dve nedelje, a mirovanje u tom razdoblju je obavezno! Međutim, i opšte zdravstveno stanje obolele osobe igra važnu ulogu. Kod starijih osoba, dece ili osoba s drugim bolestima, grip može razviti teži oblik ili čak postati opasan po život. Imunološki sistem takođe je izuzetno oslabljen nakon razdoblja akutne infekcije. Telo je u akutnoj fazi, ali i nakon nje, posebno osetljivo na bakterijske infekcije, poput upale pluća ili uha. Kašalj se može pojaviti i kao mogući simptom za COVID-19 koji često bude popraćen povišenom telesnom temperaturom i kijavicom. U tom slučaju važno je obratiti posebnu pažnju na simptome. Da biste isključili oboljenje od koronavirusa, možete uraditi brzi test ili PCR test. Međutim, u svakom slučaju važi: Ako sumnjate na infekciju, budite obzirni prema osobama u Vašoj okolini i po potrebi se izolujte dok ne isključite opasnost od zaraze.
Sluznica disajnih puteva kod napada virusa reaguje upalom. Budući da su donji i gornji disajni putevi anatomski povezani i funkcionalno slične građe, infekcija gornjih disajnih puteva, poput kijavice i upale sinusa, u kratko se vreme može proširiti na bronhije. U takvom slučaju upala bronhija, poznata kao akutni bronhitis, oslobađa hemijske transmitere koji dodatno nadražuju bronhijalnu sluznicu. Uz to dolazi i do pojačanog stvaranja sluzi što može izazvati mehanički nadražaj za kašljem. Milioni prisutnih cilija koji su zapravo odgovorni za prenos sluzi više nisu u stanju da potpuno odvode sluz iz organizma. Kako bolest napreduje, tako može doći do grčeva u bronhijalnim mišićima. Telo pokušava da se reši sluzi stezanjem mišića u kombinaciji s kašljem.
Ozbiljnost i trajanje upale pluća zavise od uzročnika bolesti i opšteg stanja bolesnika. Međutim, načelno se može reći da su najteže bakterijski izazvane pneumonije. Važno je da se upala pluća leči pod nadzorom lekara. Ako je Vaš imunološki sistem oslabljen, postoji velika opasnost od razvoja upale pluća. U 70 posto slučajeva uzrok su bakterije, a u ređim slučajevima virusi ili gljivice. Budući da je imunološki sistem Vašeg tela oslabljen, infekcija prodire sve do alveola u plućima što se potom odražava čak i na samo disanje. Upala pluća obično je popraćena temperaturom, drhtavicom i bolovima u grudima.
Kod osoba koje boluju od astme, bronhije preterano reaguju na nadražaje koji se udišu kroz vazduh. U slučaju alergijske astme, to mogu biti alergeni kao što su životinjska dlaka, grinje ili polen.
Postoje mnogi uzroci za pojavu astme: genetska predispozicija, alergije ili psihosomatski poremećaji. Disajni putevi se tokom napada astme sužavaju i osećate se kao da Vam ponestaje vazduha. Kod obolele osobe se iznenada javlja osećaj nedostatka vazduha i strah od gušenja. Napad astme može biti popraćen piskanjem, kašljem, sekretom i osećajem stezanja i pritiska u grudima.
Ako Vi ili Vaša deca bolujete od astmatičnih bolesti, načelno bi trebalo da se lečite pod nadzorom lekara. Ovde je važno da lekar u ranoj fazi započne terapiju za astmu i da je se pacijenti pridržavaju, naročito jer se astma može dobro lečiti lekovima.
Ako su pluća trajno upaljena, moguće je da iza toga stoji takozvana HOPB (hronična opstruktivna plućna bolest). U tom slučaju, disajni putevi su konstantno upaljeni i suženi. Budući da se HOPB ne može izlečiti, važno je sa pulmologom dogovoriti odgovarajuću terapiju za individualnu životnu situaciju pacijenta.
Naravno, svako od nas želi da izbegne prehladu koliko god je to moguće. A dobro je da postoji nekoliko stvari koje možete učiniti kako biste sačuvali zdravlje.
Donosimo naše najbolje savete za prevenciju kašlja:
Kod sledećih simptoma potrebna je konsultacija sa lekarom:
Ali ne budite zabrinuti: U većini slučajeva kašalj nije ozbiljnija bolest i kod zdravih ljudi obično prolazi nakon nekoliko nedelja. Osobe koje se dugo bore sa teškim simptomima trebalo bi da se posavetuju sa lekarom kako bi se isključio ozbiljniji uzrok kašlja.
Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Postavite medicinsko pitanje koje se odnosi na način primene i delovanja leka Prospan®.
Ukoliko ste imali neželjeno dejstvo prilikom upotrebe leka Prospan®, molimo Vas da nam isto prijavite.
