Svako ko pati od kašlja može jasno osetiti koliko kašalj može biti iritantan, bilo da je to uporan suvi kašalj ili, posebno, kašalj kod dece. Kako tačno funkcionišu naši respiratorni organi? Saznajte više o respiratornom sistemu u našem telu.
To je proces koji se svima čini veoma očiglednim, ali je zapravo prilično složen i fascinantan. Udahnemo i izdahnemo otprilike jedanaest puta u minuti. Naše grudi se podižu i spuštaju jedanaest puta, pluća se pune vazduhom pa se opet prazne. Svaki od tih jedanaest udisaja prati isti put: od nosne šupljine kroz grlo do grkljana, od grkljana kroz dušnik do bronhija. Vazduh koji udišemo tada stiže do pluća i prolazi kroz alveole koje se tu nalaze. Ali udisanje i izdisanje, put do pluća i nazad, samo čine deo našeg disanja. Podjednako je važan i transport neophodnog kiseonika do ćelija i oslobađanje štetnog ugljen-dioksida.
Razlika između respiratornog sistema i respiratornih organa
Svi fizički delovi uključeni u disanje nazivaju se respiratorni sistem. Respiratorni organi uključuju nos, oralnu šupljinu, dušnik, bronhije i alveole.
Zagrevanje, ovlaživanje i priprema vazduha za disanje
U nosu, vazduh koji udišemo se zagreva i ovlažuje, tako da je optimalno pripremljen za pluća. Sitne dlačice poput trepavica i debeli sloj sluzi prisutni su na nosnoj sluznici. Te sitne dlačice i sluz čiste vazduh koji udišemo, prenose čestice prljavštine i prašine zarobljene u sluzi nazad u zadnji deo grla. Čestice prljavštine i prašine tada se gutaju zajedno sa pljuvačkom. Nakon ovog zagrevanja, ovlaživanja i čišćenja, vazduh ulazi u ždrelo, komoru iza nosa i usta. Ždrelo se otvara u dva kanala: jednjak i dušnik. Vazduh se prenosi u pluća. Ako udišete kroz usta umesto kroz nos, vazduh nije ovlažen i ulazi u dušnik nefiltriran. Stoga je uopšteno bolje disati kroz nos.
Filtriranje stranih tela i sekreta
Vazduh prolazi kroz dušnik u bronhije. Prelaz iz dušnika u pluća naziva se bronhije. I dušnik i bronhije obloženi su brojnim finim dlačicama koje se neprestano kreću prema ustima. Na taj način, mali strani predmeti i sekret se uklanjaju. Na kraju dušnika, bronhijalni kanali se razdvajaju i formiraju fini sistem kanala sa bezbrojnim granama nalik drveću. One prolaze u plućne alveole, poznate i kao alveole. Pluća se sastoje od preko 300 miliona ovih sitnih alveola. Da su sve alveole u jednom plućnom krilu raširene jedna pored druge, pokrivale bi površinu od pola teniskog terena! Ovo područje je esencijalno za telo da apsorbuje što više vitalnog kiseonika moguće istovremeno. Alveole su okružene gustom mrežom sitnih krvnih sudova, kapilara. Udahnuti vazduh prodire u alveole. Ovde se odvija razmena kiseonika iz vazduha koji udišemo i ugljen-dioksida nastalog metaboličkim procesima u telu.
Kapacitet naših pluća
Ovaj proces se odvija potpuno automatski, u proseku, jedanaest puta u minuti. Kašalj, nagon za kašljanjem ili suvi kašalj mogu se javiti kada su procesi u našem telu koji su nam tako normalni, a opet tako fascinantni, poremećeni. Numerički gledano, odraslom čoveku je potrebno oko 9000 litara vazduha za disanje svakog dana. Svaki udah i izdah iznosi oko pola litre vazduha. To znači da prosečno udahnemo osam litara vazduha u minuti. Postoji značajna razlika u količini kod mladih ljudi: oni mogu udahnuti i do 120 litara u minuti prilikom velikog napora. U poređenju sa ljudima, psi dišu 18 puta u minuti, mačke 30 puta u minuti, a zamorci čak 90 puta u minuti!
